Свако књижевно дело има своју причу, појаву и лик.
Књижевни лик који је оставио на мене посебан лик својим поступцима је старица Ема из романа “Аги и Ема”.
Ема је мала и мршава бака, пуна дечијих особина и свега оног што једно дете жели – топлине, љубави, шале, смеха и пријатељства.
Она је својом веселошћу тужног и уплашеног дечака одвела у свет маште и игре и тако му помогла да ојача и победи своју усамљеност.
Сиромашна старица, која је живела у оронулој кући, није штедела, већ је деачка водила на сладолед и колаче, у биоскоп и музеј, као и на пецање.
Уместо његових родитеља, који нису могли или нису желели, давала је подршку несигурном дечаку да се брани од грубих речи његових вршњака.
Нашла је времена да се распита код наставника о њему. Разумела је његову машту и показала му је лепоту смеха и дечијих несташлика.
Ема је доказ да прави пријатељи постоје, само их треба тражити јер са њима се лакше уђе у свет радости и смеха.
Емино пријатељство је помогло Агију да разуме оно што у потпуности не може да се разуме – живот.
Она је пуна доброте; и сам дечак у роману каже да кад би душа могла да се види микроскопом, имала би Емино лице.
За мене је она мост између два развојена света, усамљености и среће.
ШКОЛИЦЕ 