Анализа романа Игора Коларова из пера ученице петог разреда Марије Станковић.
Писац овог дела Игор Коларов је дечији писац који је рођен 1973. године у Београду. Написао је више књижевних дела и добитник је више награда и признања.
Књига „Аги и Ема“ је прича о усамљеном дечаку чији су родитељи стално заузети послом и немају времена да га слушају, саветују и помажу.
Усамљен је и жељан друштва. После осамнаестог пресељења, дошао је у Улицу храстова, преко пута старе и оронуле куће у којој је живела његова будућа пријатељица Ема.
Аги се сели и не може да нађе пријатеље у школи, а родитеље слабо виђа. Жељан је да са неким игра жмурке, једе сладолед, учи да плива.
Случајно је срео старицу из Зачараног замка, како је назвао урушену кућу. Старица је брзо схватила да је дечак усамљен и на необичан начин му је помагала.
Схватила је његову самоћу када му је испричала да своје нестале родитеље виђа само на фотографији, а он је тужно прошапутао да и он своје тако виђа.
Ема је увек успевала да развесели дечака тако што су ишли у биоскоп, на пецање, али га је и бранила када су га деца називала ружним именима.
Тати је решавање укрштених речи било битније од Агија, ујки су спавање и мотор били важнији, а маму није занимала његова машта. Само је Ема све то разумела.
Заједно су ишли у музеје да само посматрају људе који гледају предмете у стакленим ормарима и заједно јели сладолед од јагоде. Ема је имала много поучних изрека, као:
„Када се размишља премало или превише, буде права збрка.“
Волела је животиње на необичан начин, и на необичан начин их губила.
Када је Ема отишла на Агијев родитељски састанак, дечак је почео да се мења. Био је слободнији и смелији. Ема је за њега била велика као океан иако је она учила о животу заједно са њим.
Када је отац рекао да се поново селе, Аги је отишао у оставу и заплакао. Самоћа, бес и туга поново су се вратили. Али, Ема му је рекла да не брине, да се спакује и да оде.
А, онда се десило чудо.
Ема се доселила у стару кућу преко пута Агија. Радост је обасјала дечака.
Право пријатељство се не може прекинути. Једна од Еминих изрека је и порука ове необичне приче:
„Живот не нешто што не може да се разуме, а касније још мање.“
ШКОЛИЦЕ 